Pregrevanje motora u vozilu može da izazove velika i skupa oštećenja i je jedan od najčešćih problema koji mogu da zateknu vozača na putu, naročito tokom letnjih meseci. Ako se ne reaguje na vreme, može doći do ozbiljnih oštećenja poput krivljenja glave motora ili čak potpunog otkaza agregata. Zato je važno razumeti zašto do toga dolazi.
Najčešći uzrok je niska količina rashladne tečnosti i kvar na ventilatoru. Tu je i termostat, mali ali važan deo koji reguliše protok rashladne tečnosti kroz motor. Takođe, oštećen hladnjak može praviti problem.
Redovno proveravajte nivo rashladne tečnosti
Rashladna tečnost je najbitnija za pravilno hlađenje motora. Ako je nivo tečnosti nizak, sistem ne može efikasno da hladi motor, što povećava rizik od pregrevanja.
Provera nivoa rashladne tečnosti je jednostavna. U haubi se nalazi providna ekspanziona posuda, najčešće smeštena sa strane motornog prostora. Na njoj se nalaze oznake MIN i MAX, koje pokazuju pravilan nivo tečnosti. Nivo se uvek proverava dok je motor hladan – u suprotnom postoji opasnost od izbacivanja vrele tečnosti pod pritiskom.
Ukoliko je nivo ispod oznake MIN, potrebno je doliti rashladnu tečnost. Ta tečnost se sastoji od antifriza i destilovane vode, najčešće u razmeri 50:50. Antifriz sadrži aditive koji sprečavaju koroziju, podižu tačku ključanja i obezbeđuju zaštitu od smrzavanja. Destilovana voda se koristi zato što ne sadrži minerale koji bi mogli izazvati stvaranje kamenca u sistemu.
Ne preporučuje se korišćenje samo obične vode, čak ni destilovane, kao trajno rešenje. Voda nema zaštitna svojstva antifriza i može uzrokovati koroziju, brzo ključanje i zimi – smrzavanje. Upotreba nepravilne mešavine može ozbiljno skratiti vek trajanja sistema hlađenja.
Preporučuje se da se nivo rashladne tečnosti proverava najmanje jednom mesečno, a obavezno pred duži put ili u periodima visokih temperatura. Ako je potrebno često dolivanje, to može ukazivati na curenje u sistemu i zahteva odlazak kod majstora.
| Destilovana voda | Mešavina antifriza i vode (npr. 50:50) |
| Nema zaštitu od korozije | Sadrži inhibitore korozije |
| Ključa na ~100°C | Ključa na ~110–130°C (zavisno od pritiska) |
| Može izazvati rđu i kamenac | Štiti hladnjak, pumpu i creva |
| Dobro provodi toplotu | Takođe provodi toplotu, ali štiti sistem |
Proverite stanje hladnjaka
Hladnjak služi da ohladi rashladnu tečnost koja se zagrejala dok je kružila kroz motor. On tu toplotu izbacuje napolje uz pomoć protoka vazduha, čime sprečava da se motor pregreje.
Curenje rashladne tečnosti je prvi znak problema sa hladnjakom. Može se primetiti vlažan trag ispod vozila, naročito ispod prednjeg branika. Takođe, oko samog hladnjaka ili na spojevima creva mogu se pojaviti kapljice, bela ili zelenkasta naslaga (u zavisnosti od boje antifriza), kao i tragovi sušenja. Ponekad se curenje javlja samo kad motor dostigne radnu temperaturu i poveća se pritisak u sistemu – zato nije loše povremeno pogledati ispod vozila.
Drugi problem je začepljenost hladnjaka. To može biti spolja (kada su rebra hladnjaka zapušena blatom, lišćem, insektima), ali i iznutra – kada se u sistemu natalože naslage kamenca, rđe ili nekompatibilne rashladne tečnosti. Ako je hladnjak iznutra zapušen, rashladna tečnost neće moći slobodno da cirkuliše, a efikasnost hlađenja će naglo pasti.
Čak i kad sve deluje u redu spolja, preporučuje se periodična profesionalna kontrola hladnjaka – posebno kod starijih vozila. U servisu se može uraditi provera pritiska u sistemu, snimanje termalnom kamerom, pa čak i ispiranje celog sistema specijalnim sredstvima.
Pratite rad ventilatora motora
Ventilator motora se nalazi iza hladnjaka i ima zadatak da dodatno hladi hladnjak kada prirodni protok vazduha nije dovoljan – na primer, dok vozilo stoji u mestu, u gradskoj gužvi, ili vozi sporo uzbrdo. U tim uslovima, bez pomoći ventilatora, rashladna tečnost u hladnjaku ne može da se dovoljno ohladi, pa motor počinje da se greje više nego što bi smeo.
Ventilator se ne vrti stalno – uključuje se automatski kada temperatura rashladne tečnosti pređe određeni prag, obično između 90 i 100 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od vozila. To reguliše senzor temperature i relej. Kada se motor dovoljno ohladi, ventilator se automatski isključuje.
Ako se ventilator ne uključuje, mogući su razni razlozi: pregoreo osigurač, neispravan senzor, pokvaren relej ili sam motor ventilatora. Neki vozači primete da im kazaljka temperature ide previše u crveno samo u gradskoj vožnji ili kad stoje u mestu – to je klasičan znak da ventilator ne radi kako treba.
Ukoliko se sumnja na neispravan rad ventilatora, preporučuje se jednostavna provera: ostaviti motor da radi u mestu i pratiti temperaturu. Kada se približi 95–100°C, ventilator bi trebalo da se uključi. Ako se to ne desi, vreme je za pregled kod električara ili majstora.
Važno je znati i da neka vozila imaju dva stepena rada ventilatora (sporiji i brži) ili čak dva odvojena ventilatora – jedan za motor, drugi za klimu. Kod takvih sistema, kvar na jednom stepenu može proći neopaženo sve dok uslovi ne postanu teži, pa motor odjednom počne da se pregreva.
Nikad ne zanemarujte lampicu za temperaturu
Lampica za temperaturu motora nije ukras na instrument tabli. Kad se upali, to je ozbiljno upozorenje da se motor pregreva i da nešto u sistemu za hlađenje ne radi kako treba. Vozači je često ignorišu, pogotovo ako auto još „ide normalno“, ali to je greška koja može skupo da košta.
Kada zasvetli – to znači da je temperatura rashladne tečnosti iznad normalne granice, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja, poput deformacije glave motora, pucanja dihtunga, pa čak i zapečenog motora.
Ako se lampica upali u vožnji, najvažnije je odmah reagovati. Prvo, isključiti klimu (ako je uključena), uključiti grejanje na maksimum i otvoriti sve prozore. Iako deluje čudno, grejanje pomaže da se deo toplote „izvuče“ iz motora kroz ventilaciju.
Zatim, ako lampica ne nestane posle minut-dva – zaustaviti vozilo što pre, na bezbednom mestu. Ne isključivati motor odmah ako je jako vreo – nek radi još malo na leru, uz otvorenu haubu, kako bi se hlađenje stabilizovalo. Ali ako para izlazi ispod haube, odmah ugasiti motor.
Ne otvarati čep hladnjaka dok je motor vreo! To je jedna od najčešćih i najopasnijih grešaka. Pritisak u sistemu može da izbaci ključalu tečnost i izazove ozbiljne opekotine. Sačekati da se motor potpuno ohladi (nekad i 30–60 minuta), pa tek onda proveriti nivo tečnosti.
U svakom slučaju, ne nastavljati vožnju dok se ne utvrdi uzrok pregrevanja. Čak i kratko forsiranje sa pregrejanim motorom može naneti višestruko veću štetu.
Održavajte ispravnost termostata
Termostat je izuzetno važan deo u sistemu za hlađenje motora.
Ukratko, termostat reguliše kada će rashladna tečnost početi da kruži kroz hladnjak. Dok je motor hladan, termostat ostaje zatvoren i ne dozvoljava tečnosti da ide kroz hladnjak – na taj način motor brže dostiže radnu temperaturu. Kada dostigne optimalnih 85–95°C (u zavisnosti od modela), termostat se otvara i pušta tečnost da kruži kroz hladnjak, gde se hladi i vraća u motor.
Problem nastaje kada se termostat zaglavi. Ako ostane zatvoren – rashladna tečnost ne može da izađe iz motora i ne dolazi do hlađenja. Temperatura tada raste veoma brzo i dolazi do pregrevanja. Ako ostane otvoren – motor se neće zagrejati dovoljno brzo, trošiće više goriva, lošije će raditi i slabo grejati kabinu zimi.
Simptomi lošeg termostata mogu biti razni: kazaljka temperature naglo skače ili „šeta“, grejanje u kabini ne radi kako treba, ili se motor pregreva bez vidljivog curenja tečnosti. Nekad se termostat samo „uspori“ – pa se otvara prekasno ili ne do kraja, što vozač često i ne primeti dok već ne bude kasno.
Zato se preporučuje zamena termostata na svakih 80.000 do 100.000 kilometara, ili ranije ako se pojave bilo kakvi simptomi nepravilnog rada. Nije skup deo, a šteta koju može da spreči je ogromna. Uvek treba koristiti kvalitetne delove, po mogućstvu original ili renomiranih proizvođača.
U servisu, provera termostata se radi jednostavno – meri se temperatura na kojoj se otvara, a može se i fizički testirati u vreloj vodi van motora. Iskusnom majstoru to ne oduzima mnogo vremena, a vozaču može da uštedi glavu motora.
Ne vozite agresivno u visokim temperaturama
Stil vožnje ima ogroman uticaj na temperaturu motora, a to naročito dolazi do izražaja leti, kada su spoljni uslovi dodatno opterećenje za ceo sistem hlađenja. Agresivna vožnja – nagla ubrzanja, često menjanje brzina, visoke obrtaje i nagla kočenja – sve to čini da motor radi pod većim opterećenjem i proizvodi znatno više toplote.
Preporučuje se da se tokom velikih vrućina vozi mirnije i umerenije – bez nepotrebnog ubrzavanja i prevelikih obrtaja. Takođe, treba izbegavati duga stajanja u mestu sa upaljenim motorom i klimom. Ako je moguće, planirati putovanja u jutarnjim ili večernjim satima kada su temperature niže.
Isključite klimu u usponima ili gužvama
Kada je uključena, kompresor klime koristi mehaničku energiju motora da bi rashlađivao kabinu. Drugim rečima – motor mora više da radi da bi „nahranio“ i sebe i klimu.
U normalnim uslovima, to obično ne pravi problem. Ali kad se auto nađe u specifičnim situacijama – na primer, u velikom usponu, letnjoj gradskoj gužvi, ili kada sistem hlađenja nije u savršenom stanju – uključena klima može da bude kap koja prelije čašu. Ventilator radi neprekidno, rashladna tečnost cirkuliše brže, temperatura raste, a protok vazduha je minimalan jer vozilo stoji ili ide sporo.
Zato se u ovakvim uslovima preporučuje da se klima privremeno isključi, barem dok se ne prođe kritična tačka – uzbrdica, duže čekanje u koloni, sporija vožnja po jakom suncu. Motoru se time daje malo “lufta” da lakše diše i da se sistem hlađenja izbori sa toplotom.
To ne znači da klima ne treba da se koristi – naravno da treba, pogotovo leti. Ali važno je znati kada je vreme da se napravi pauza, makar na kratko. Nekad i to može da bude presudno da se izbegne pregrevanje.
Šta uraditi ako se motor ipak pregreje?
Prvo što treba uraditi je bezbedno zaustaviti vozilo – skloniti se s puta, isključiti klimu i ostaviti motor da radi još minut-dva u leru, ako ne izbija para. To pomaže da ventilator i pumpa rashladne tečnosti još malo odrade posao. Zatim – ugasiti motor i otvoriti haubu, ali ne čep hladnjaka! Samo haubu, da se toplotni vazduh izvuče napolje.
Nikako ne otvarati čep hladnjaka ili ekspanzione posude dok je motor vreo! Sačekati najmanje 30–45 minuta da se motor potpuno ohladi.
Dok čekate, pratite situaciju. Ako je problem bio trenutni (npr. vožnja uzbrdo sa upaljenom klimom), možda će se motor normalizovati posle hlađenja. Ali ako lampica temperature ne nestaje, ima vidljivih curenja ili auto ponovo počne da se greje čim se upali – pozvati šlep službu. To je daleko jeftinije nego kasnije plaćati zamenu glave motora ili kompletan remont.
Uvek je bolje sačekati stručnu pomoć, nego rizikovati vožnju sa motorom koji ključa.
