Letnji meseci su period kada se automobili najčešće kvare i ostaju pored puta, a među najčešćim razlozima nalaze se problemi sa pneumaticima. Prema učestalosti intervencija naše šlep službe, tokom juna, jula i avgusta 2024. godine, svaka četvrta intervencija na terenu bila je posledica problema sa gumama, najčešće zbog bušenja, oštećenja bočne strane ili usled potpunog pucanja pneumatika usled velike toplote. U istom periodu zabeležen je i porast poziva za pomoć zbog naglog gubitka pritiska u gumama tokom vožnje na autoputevima, naročito pri višim temperaturama asfalta.
Fizička reakcija auto gume na visoke temperature
Struktura gume
Pneumatik nije jedinstven komad gume već složena kombinacija više materijala. Površina auto gume je mešavina sintetičkog i prirodnog kaučuka, čađi i silicijum-dioksida; ispod njega se nalaze čelični pojasevi (žice) koji kontrolišu deformaciju pri kontaktu sa kolovozom. Karkasa se sastoji od tekstilnih vlakana diagonalno postavljenih pod tačno određenim uglom, dok krute žice u području perli (deo gume koji leži na felni ) povezuju gumu i felnu. Kada temperatura poraste, elastomeri na površini gume gube čvrstoću, čelični pojasevi preuzimaju veće opterećenje, a tekstilna vlakna šire se brže od gume koja ih okružuje. Razlika u širenju stvara naprezanja koja ubrzavaju mikro-pukotine unutar slojeva.
Povećanje unutrašnje temperature tokom vožnje
Dok se vozilo kreće, guma se neprestano savija i ispravlja pri dodiru s putem. Taj proces stvara toplotu, pa se guma zagreva iznutra. Unutrašnja temperatura raste brže od spoljašnje, posebno kada je gepek pun, vozilo opterećeno ili se vozi duže na autoputu istom brzinom.
Kako se temperatura u gumi povećava, vazduh unutar nje se širi. Zbog toga raste pritisak, često i iznad vrednosti koju je preporučio proizvođač. Kad je pritisak previsok, manja površina gume dodiruje put, a površina se ne zagreva ravnomerno. Bočni delovi gume tada trpe veće opterećenje, što može dovesti do unutrašnjih oštećenja i mogućeg odlepljivanja (topljenja) površinskog sloja.
Efekti UV zračenja na bočne zidove
Letnje sunce utiče na gumu čak i kada auto stoji na parkingu. Sunčevi zraci, posebno UV zračenje, postepeno oštećuju površinu gume. Vremenom se na bočnim stranama mogu pojaviti sitne pukotine, koje kasnije mogu da se prošire dublje u samu strukturu. Pored toga, ozon iz vazduha dodatno menja spoljašnji sloj, što se često vidi kao sivo-braon izbledelost bočnog zida. Takva površina više nije elastična kao ranije i teže podnosi gibanja koja se dešavaju tokom vožnje. Zbog svega toga, guma može oslabiti iznutra i pre nego što šara na njoj postane istrošena.
Pritisak u gumama i termička ekspanzija
Pravilo +0,1 bar na svakih 10 °C
Vazduh u gumi se širi kada temperatura raste. Pravilo kaže da se pritisak poveća približno 0,1 bar za svakih 10 °C porasta temperature u odnosu na stanje kada je guma hladna. Ako je vozilo krenulo sa preporučenih 2,2 bar na 20 °C, pritisak se posle duže vožnje po asfaltu zagrejanom na 45 °C može približiti 2,5 bar.
Prenaduvane gume pri visokim temperaturama imaju manju kontaktnu površinu sa kolovozom. To dovodi do slabijeg prijanjanja i neravnomernog zagrevanja.
Nedovoljno naduvane gume pri visokim temperaturama gibaju se više nego što konstrukcija predviđa. Bočni zid se brže zagreva, materijal gubi mehaničku otpornost, a svakim obrtom točka raste temperatura karikase. Posledice su ubrzano habanje ivica šare, veća potrošnja goriva i mogućnost oštećenja bočnog zida pri iznenadnom kontaktu sa rupama.
Merenje pritiska u praksi
- Kada meriti: Pritisak proveriti na hladnim gumama – najbolje rano ujutru ili najmanje dva sata nakon zaustavljanja vozila. Ako se pritisak meri neposredno posle vožnje, vrednost će biti viša zbog zagrejanog vazduha.
- Gde meriti: Koristiti pouzdan manometar na benzinskoj stanici ili ručni digitalni merač. Mehanički merači često odstupaju do ±0,1 bar; digitalni modeli obično daju tačnija očitanja, ali i oni traže povremenu kalibraciju.
TPMS ograničenja
Sistem za nadzor pritiska u gumama (TPMS) meri pritisak u vožnji i upozorava kada vrednost padne ispod zadate granice. Očitavanja mogu kasniti nekoliko minuta u odnosu na nagle promene temperature, a tolerancija greške je oko ±0,05 – 0,1 bar. Zato je ručna provera i dalje neophodna, naročito pre dužeg puta.
Redovnim merenjem pritiska na hladnim gumama i prilagođavanjem vrednosti prema preporuci proizvođača obezbeđuje se ravnomerno zagrevanje, manji mehanički napor u slojevima gume i duži vek pneumatika.
Oštećenje i propadanje auto gume
Ubrzano termičko starenje materijala
Letnje temperature ubrzavaju hemijske promene u materijalu od koje je napravljena površina auto gume. Toplota razgrađuje vezu između čestica čađi i polimera, pa se na površini razvijaju mikro-pukotine. S vremenom se pukotine šire ka unutrašnjim slojevima i guma gubi elastičnost – postaje tvrđa i manje prianja uz asfalt. U praksi to skraćuje vek letnjih guma za 10–20 % u odnosu na vožnju u umerenim uslovima. Ako se guma u proseku menja posle oko 40 000 km ili četiri letnje sezone, česta vožnja po užarenom kolovozu može taj period da skrati na tri sezone ili oko 32 000 km.
Neravnomerno habanje površine
Kada je pritisak u gumi manji od preporučenog, ramena – spoljne ivice šare – jače se savijaju pri svakom okretaju točka. Trenje i savijanje zagrevaju ta mesta više od središnjeg dela, pa se ivice brže troše. Obrnuta situacija nastaje kada je guma prenaduvana: tada se troši središnji pojas šare, jer je kontakt s putem manji.
Vizuelni pokazatelji za zamenu
- Zaglavljena ili izlizana ivice: ivice gume postaju ravne i glatke, dok je šara u sredini još uočljiva.
- Istrošena sredina: dubina šare na sredini manja je nego na ivicama.
- Pukotine na bočnom zidu: sitne linije oko oboda gume znak su da je materijal izgubio elastičnost.
- Neravnomerna dubina šare po obodu: na nekim mestima šara je plića, što ukazuje na lokalno pregrevanje.
Akvaplaning i produženi zaustavni put
Akvaplaning pri plitkoj šari i vrelom asfaltu
Kada je dubina šare manja od zakonskog minimuma, kanali u gumama odvode znatno manje vode. Ako posle sunčanog dana padne kiša, topli asfalt brzo isparava vlagu i stvara tanak sloj vode na površini puta. Pri većoj brzini pneumatik ne stiže da razbije taj sloj; voda ostaje između površine i asfalta i vozilo gubi kontakt s podlogom. Prag brzine pri kojem se javlja akvaplaning tada se snižava, pa se klizanje može pojaviti i pri 70 km/h, dok bi nova guma istu količinu vode savladala pri višoj brzini.
Produženi zaustavni put zbog zagrejanih diskova
U letnjim uslovima diskovi kočnica dostižu višu temperaturu. Nakon nekoliko jačih kočenja, površina diska se može zagrejati preko 400 °C. Pod tim uslovima kočione pločice stvaraju manji otpor i pojava zvana „kočioni bled“ produžava vreme zaustavljanja prilikom kočenja. Istovremeno, prenaduvane gume imaju manju kontaktnu površinu, pa i taj faktor doprinosi dužem kočionom putu. Vozilo koje pri 100 km/h staje za 38 m na umerenoj temperaturi može zahtevati više od 45 m na vrelom asfaltu.
Kombinacija pliće šare, sloja vode i viših temperatura kočnica zato povećava rizik od gubitka kontrole nad vozilom i sudara, naročito na autoputevima i pri naglim kočenjem.
Pravilan izbor i skladištenje letnjih guma
Indeks brzine i opterećenja
Indeks brzine (slovo) navodi najveću brzinu pri kojoj guma može da se efikasno koristi bez pregrevanja, dok indeks opterećenja (dvo- ili trocifren broj) pokazuje koliko kilograma jedna guma sme da nosi.
Što je slovo u oznaci „kasnije“ u alfabetu (npr. V, W, Y), konstrukcija gume sadrži više slojeva čeličnih i tekstilnih ojačanja, a materijal podnosi veće temperature pre nego što počne da mekša. Zbog toga su gume sa višim indeksom brzine pogodnije za letnju vožnju na autoputu, posebno ako je vozilo teže.
Tipične preporuke proizvođača za putnička vozila
- T (190 km/h) – gradski i kompakt klasa, težina do 1,3 t; preporučuje se vožnja pretežno u gradu i na magistralnim putevima.
- H (210 km/h) – limuzine srednje klase, benzinski motori do ~150 kW; bezbedan rad pri dužem putovanju umerenim brzinama.
- V (240 km/h) – teže limuzine, karavani i lakši SUV modeli; konstrukcija podnosi veće temperature pri višim brzinama i punom gepeku.
- W (270 km/h) / Y (300 km/h) – sportski i snažniji SUV modeli; dodatna ojačanja smanjuju deformaciju i zagrevanje na produženim deonicama autoputa.
Kod indeksa opterećenja, broj 91 nosi oko 615 kg, 94 oko 670 kg, a 99 više od 775 kg po gumi. Ako se automobil stalno vozi sa pet putnika i punim prtljažnikom, preporučuje se sledeći viši indeks opterećenja u odnosu na fabrički minimum.
Skladištenje van sezone
Gume van upotrebe čuvaju se u hladnom, suvom i tamnom prostoru. Podrum koji se ne greje najbolje čuva gumu od isušivanja i pucanja. Sunčeva svetlost i gasovi iz motora ili grejalica ubrzavaju starenje, pa gume ne treba držati pored kotlova, kompresora ili elektro-motora.
Položaj i rotacija tokom skladištenja
Gume bez felni stoje uspravno, jedna pored druge, kako bočni zid ne bi bio spljošten. Na svaka dva meseca dobro je okrenuti svaku gumu za četvrt kruga da bi pritisak ravnomerno delovao na obod.
Gume na felnama mogu da vise na kukama ili da leže jedna na drugoj; ako leže, redosled se menja svaka dva meseca kako donja guma ne bi trpela stalno opterećenje.
Temperatura skladišta idealno je između 8 °C i 18 °C, a relativna vlažnost ispod 65 %. Gumu je poželjno očistiti, osušiti i spakovati u nepropusnu vreću čim se skine s vozila, jer se prljavština i vlaga tako ne zadržavaju na materijalu.
Preventiva i provera pred put
- Provera pritiska i dubine šare
Pre polaska vozač meri pritisak na hladnim gumama, najbolje ujutru ili najmanje dva sata nakon poslednje vožnje. Vrednost treba da prati preporuku iz uputstva vozila ili nalepnice na dovratku. Uz to se proverava dubina šare pomoću merača ili novčića. Ako je šara plića od 3 mm, guma se menja jer gubi prianjanje na mokrom putu. - Vizuelni pregled bočnih zidova
Gume se okreću kako bi se pregledale sve strane. Traže se nabrekline, oderotine i pukotine. Svako oštećenje na boku znači da postoji slabije mesto i guma može da pukne pri većem opterećenju. - Praćenje TPMS senzora tokom vožnje
U toku puta vozač prati lampicu sistema za nadzor pritiska. Ako se upali upozorenje, brzina se smanjuje i pronalazi bezbedno mesto zaustavljanja. Pritisak se tada meri ručnim meračem, a guma po potrebi dopunjava ili menja. Redovno reagovanje na TPMS lampicu sprečava vožnju sa nedovoljno naduvanim ili oštećenim pneumaticima.
Letnje temperature utiču na opterećenje gume, ubrzavaju starenje , podižu pritisak i skraćuju vreme u kojem vozač može da reaguje na neočekivane situacije. Smanjena dubina šare, visoki pritisak i sitne pukotine na boku zajedno povećavaju verovatnoću proklizavanja na mokrom putu i pucanja pri većim brzinama. Redovna provera pritiska, merenje dubine šare i pravovremeno reagovanje na TPMS upozorenja uklanjaju najveći deo tih rizika. Tako održavani pneumatici duže zadržavaju mehaničku otpornost, obezbeđuju kraći kočioni put i smanjuju mogućnost nezgode na putu.
Dodatno, pročitaje i kako sprečiti pregreanje motora u vozilu.
